Za kompresivne neuropatije karakteristično je javljanje bola koji nastaje kada nerv trpi pritisak prilikom prolaska kroz sužene anatomske kanale u određenim delovima tela. Takođe, nerv koji trpi pritisak može izazvati i poremećaje senzibiliteta i motorike. Simtomi kompresivne neuropatije uglavnom se javljaju kao posledica hipertrofije neke komponente tunela koja je praćena traumom, upalom ili drugim bolestima. Najčešći sindrom kompresivne neuropatije je sindrom karpalnog kanala i sindrom kubitalnog tunela.

Sindrom karpalnog kanala

Sindrom karpalnog kanala najčešće pogađa žene, naročito za vreme menopauze i trudnoće. Osobe koje na poslu izvode repetitivne pokrete (istezanje ručnog zgloba, oslanjanje ili pritisak na koren palca) takođe često pate od ovog sindroma. Karakterišu ga osećaj trnjenja i pečenja, kao i bol u šaci i dlanu, a ponekad i u regiji podlaktice. Simptomi ovog sindroma najizraženiji su noću ili ujutro nakon buđenja. Uzrokuje ga kompresija središnjeg nerva šake (nervus medianus) u karpalnom kanalu (prostor oivčen kostima ručnog zgloba i ligamentom u obliku prstena – transverzalni karpalni ligament). Mogući uzroci sindroma karpalnog kanala su i reumatoidni artritis, giht, prelom, upala okolnih tetiva, sinovijalna cista u ručnom zglobu.

Sindrom kubitalnog tunela

Sindrom kubitalnog tunela je posledica kompresije, pritiska ulnarnog nerva (lat. nervus ulnaris) u laktu. Dolazi do istezanja ili pritiska ulnarnog nerva, usled čega se javlja osećaj peckanja, utrnulosti i/ili bola u podlaktici, domalom i malom prstu. Odlikuje se i ,,topljenjem“ muskulature šake, a pacijenti se žale i na slabost cele šake. Simptomi se često mogu prevenirati jednostavnim vežbama. U težim stanjima potrebna je operacija, tj. hirurška dekompresija nerva i fizikalna terapija.